SSS,VŠS,VSS, PSSST.....

Pratim na ovom našem portalu u zadnje vrime, kao i na Forumu već duže vremena, kako su teme i diskusije oko školovanja, breveta i napredovanja u struci redovito najkomentiranije, najčitanije, a često izazivaju i najveće svađe, pa i vrijeđanja na najnižim osnovama, šta me stvarno žalosti ka čovika. Zašto je tome tako?

Svi jako dobro znaju kakav je sistem školovanja i dobivanja u ovom trenutku na snazi u Hrvatskoj i kako se do diploma, breveta i zvanja dolazi. Trenutni Pravilnik je na snazi 10 godina i najpoznatiji je po tome što je donošenjem zakočio one sa SSS na pozicije drugog časnika palube i stroja i oni bez minimalno VŠS ne mogu ploviti kao prvi časnici na brodovima duge plovidbe, a što je do 1999. bilo moguće, pa i danas plovi nemali broj pomoraca koji su na pozicijama chiefova palube i prvog makinje sa SSS. Nikad nisu objašnjeni razlozi ovih promjena u pravilniku i zašto je pomorcima koji su završili srednje škole nakon 1999., te krenuli na brod onemogućeno da budu na istim pozicijama kao i njihovi stariji kolege. Nije objašnjeno zato jer zapravo nema logičnog objašnjenja osim trenutne inspiracije kakvog „lumena“ koji je drmao pomorstvom tih godina i zapravo čiste diskriminacije i namjernog otežavanja položaja mlađim kolegama koji su imali želju ploviti...

Druga teza koju pojedinci iznose po portalu, je ta da je UPH i njeni članovi Udruga srednjoškolaca nastala da bi pritiskom došli do breveta zapovjednika i kapa na račun SSS... To je čista glupost i provokacija, na koju ja pozivam ekipu koja polemizira ispod članaka da prestane obraćat pažnju i gubit živce.
Ja sam kao član ove Udruge bio žestoki zagovornik po Forumu i u razgovorima između nas da se bez VŠS ne smi ni razmišljat o brevetima kapa i barbe, isključivo zato šta mi je tako glava bila nafilana još od fakulteta, a vjerovatno i zato jer imam VŠS, pa sam nesvjesno branio i svoje pozicije i tezu da ćemo time „srozat ugled pomoraca“...
Međutim, uvidio sam, tj. dokazane su mi s vremenom neke stvari koje kao ipak pismen i relativno bistar čovik ne mogu ignorirat, a to je da se neke puno pomorskije i jače nacije od nas Hrvata, pritisnute nestašicom oficira i globalnom krizom kadra i pomorstva općenito, odlučuju za kompromisna rješenja po ovim pitanjima i izlaze u susret ljudima koji su voljni navigavat, a znamo svi da je danas takvih sve manje i manje...
Isto tako ne mogu ignorirat vlastito iskustvo di su me kao trećeg i drugog palube učili i kalili ćifovi sa SSS koji su ne samo kompetentni, nego i istinski zaljubljenici svog posla, znalci i stručnjaci koji tim svojim kvalitetama zaslužuju i pozicije i plaće i brodove od stotinu miljuna dolara koji su im povjereni, kao i ljude koje vode... To je činjenica koju ne može pobit nitko, jer je istinita, a istini triba pogledat u oči, bez sakrivanja iza diploma...

Treći pak problem i polemika je problem same kvalitete školstva, di se mi razbacujemo titulama SSS, VŠS i VSS, al ne pitamo se pritom i ne govorimo o tome koje kvalitete, znanja i kompetencije ima jedna, druga ili treća „klasa“ i kakve to veze ima s navigacijom i brodom??? Al pri tom bi bilo pošteno da budemo iskreni i objektivni, šta nije lako naravno... Meni je osobno malo VŠS i volia bi u skoroj budućnosti zaslužit i VSS i to ovaj Bolonjski, ali to sam ja i moje osobne ambicije i filmovi... Netko samo želi navigat i napredovat na brodu i Matematike, Informatike, Statistike i Elektronike ga ne zanimaju, nego ga zanima zasukat rukave i specijalizirat se u uskom podrućju onih brodova na kojima plovi, te postat stručnjak za isključivo tu vrstu rada... Zašto bi se nekome to pravo oduzelo i iz kojih pobuda? Ja iz osobnog iskustva mogu kazat da mi je od cilog fakulteta kroz navigaciju u glavu najviše svraćao predmet „BRM“ koji mi je drža kap.Bielić, a na kojem se tada govorilo o tigrovima,ovcama,pingvinima i sličnim beštijama, šta mi je na faksu bilo smišno, al puno puta posli na brodu san razumia šta je on tada nama pokušava objasnit. Znaju svi oni koji su slušali taj predmet o čemu ja ode govorim...
Svaka čast svim ostalim stručnim predmetima, navigaciji, stabilitetu, manevriranju, meteorologiji i sličnima, al najiskrenije, sve to u istom obimu i u istoj količini smo mi iz srednje pomorske već bili prošli i naučili, na višoj smo uglavnoj ponavljali iste teorije... Netko više netko manje naravno... Broda pak nismo vidili kroz obe škole... Lažem, aj, bilo je 7 dana na Split-Supetar po jedan vijađ dnevno i par sretnika na „Naše More“, a ja sam bija jedan od njih, koji su išli od Splita do Dubrovnika, šta je tada priznajem meni bia doživljaj i zadovoljstvo...
O STCW „tečajevima“ i „ispitima“ neću ni govorit, jer kad se sitim novaca i vremena koje sam na to potrošia, tj. moji roditelji, muka mi dođe... Al to je eto bilo nužno zlo, pa šta je bilo, bilo je... Neka bar ovim novim srednjoškolcima i Bolonjcima bude pravednije po tom pitanju...

I sad na sve ovo netko izbaci tezu o tečajevima u trajanju od par mjeseci koji bi bili specijalizirani za struku i govorili o stvarima vezanim za brod, a ne o integralima i derivacijama, e onda se nađu likovi koji skoče ko opareni i počme se pričat po milijunti put o dignitetu struke i ostale floskule, a u isto vrime zapravo takav „tečaj“ već i postoji u vidu popularne „brze više“ koja je činjenica, a ja ću je samo spomenit i neću dalje o njoj jer je ipak nekim mojim kolegama omogućila da dođu do željenih breveta i neka im samo dalje i omogućava, jer jadan je onaj koji svojim kolegama i sunarodnjacima u ovim vrimenima krize i besposlice ne želi napredak, boljitak i na kraju krajeva sigurno i kvalitetno zaposlenje,a zna se i činjenica je da nismo jedan drugome konkurencija i da zapravo veći broj pomoraca u istom ranku znači u ovom trenutku samo lakšu i sigurniju smjenu na kraju ugovora....

Dakle nekakvim kompromisom bi se pokazalo pravo lice i odlučnost te naše famozne pomorske orjentacije i usmjerenja, jer ne znam kome paše sve manji broj učenika i studenata u pomorskim školama i na fakultetama, rapidno opadanje broja aktivnih pomoraca (pričalo se godinama od više od 30000 takvih, a sad se vidilo da ima i manje od pola toliko...) i na kraju Filipinci i još malo vjerovatno i strani oficiri na kuvertama i u makinjama hrvatskih kompanija... Sve ovo vridi i za pitanje Poreznih propisa, al to je neka druga tema, te je ostavimo za prosvjed 01.07.

I šta na kraju krajeva ima loše u razgovoru (normalnom i ljudskom naravno) o ovim temama i pokušajima da se nađe zajednički jezik? Kome to i zašto smeta? I mora li se baš uvik improvizirat i filozofirat kad je pomorstvo u pitanju...

Ja bi volia da šta više naše mladosti ide na brod i osigura sebi egzistenciju i budućnost na takav način u ovin šugavim vremenima, a ne da zjape po Zavodu i po štekatima bez ideje i bez perspektive... Želin da naše firme kupuju i grade brode, da viju hrvatsku zastavu i zapošljavaju šta više naših ljudi i školuju šta više naših kadeta... Da hrvatska, a ne korejska brodogradilišta grade LNG-e i LNG-RV-e, putničke brodove i mega-jahte i da ih vode ljudi entuzijasti koji će zarađivat novac, a ne ga trošit ka da je zelena salata(dobro ovo je možda utopija, al ja bi isto volia)... I da se ne svađamo međusobno, nego da surađujemo, pričamo i dogovaramo se... Ja san to na ovih par susreta sa ljudima članovima ove Udruge ima i naša, a različitih smo godina,zvanja,stručne spreme i životnih filozofija... I našli smo se i zabavljali... Znači ipak se može...

Ili ćemo ipak šutit?


Mirno Vam more

Marin Peruzović
Udruga pomoraca Hrvatske