Sesula

Jos plutamo isprid Lagosa u Nigeriji i gingamo se ka neka sesula. Vrime sporo prolazi ili se meni bar tako cini, ali smo dobar dil poslova na brodu, ca se nisu mogli obavit dugo rimena, napravili i dovrsili, pa me to sad cini mirnim i zadovoljnim. Nema mi draze stvari za dusu, nego poc ca sa broda i ostavit coviku, koji me je dosa zaminit, sredjenu administraciju od makine, prigledano i uredjeno skladiste rezervnih dilova, ociscenu i opituranu strojarnicu i malu listu poslova koji su ostali njemu za obavit, a koje ja i moji momci u makini nismo uspili.

Nekad se zna dogodit da se neki poslovi nemogu obavit zbog nedostatka rezervnih dilova, nekad nemores nesto napravit ni stic ako je brod stalno u lukama na ukrcajima i iskrcajima tereta. Vec sam spominja da kad je grubo vrime i kad puno valja, niko nikoga ne tira nista radit od nekih vecih poslova prvenstveno radi sigurnosti ljudi i onda se vise baziramo na
kontrolu i nadzor kompletne strojarnice, jer je onda obicno i najvise alarmi, stalno sviraju visoki leveli raznih tankova, nekad neke pumpe znaju izgubit usis, onda se cesce sporkaju usisni filteri na pumpama goriva, pa postoji opasnost od pada tlaka goriva na glavnoj liniji za pomocne brodske motore koji pokrecu velike strujne generatore priko kojih cili brod dobija struju potribnu za sve uredjaje na broda. Tada postoji mogucnost u takvoj situaciji, da pomocni motor koji trenutno radi, stane i ako drugi pomocni motor slucajno nije «uskocija u strujnu mrizu», tj. ako nije automatski starta i poceja proizvodit stuju, postoji opasnost od gubitka struje («black-out» na engleskom i u pomorskom zargonu) na cilom brodu i onda i glavna makina more stat. Tesko je to objasnit u malo vrimena i jednostavnim jezikom da svak razumi, ca se sve onda more dogodit i ca sve triba napravit da bi se ponovo uspostavija cili brodski strujni pogon i ostali kompletni uredjaji u strojarnici i na brodu i to u kratkom vrimenu, da bi brod opet nastavija plovit prema svome cilju. Zato da se to nebi dogodilo, onda svi u makini vodimo racuna da sve prodje u redu i da ca prije izadjemo s brodom iz te zone gruboga vrimena. Svi oficiri kuverte i makine moraju napisat izvjestaj primopredaje duznosti za covika koji ce te zaminit i to je obicaj na vecini brodarskih kompanija. Isto tako izvjestaj primopredaje duznosti mora bit napisan na engleskom jeziku, jer je to danas sluzbeni jezik pomoraca u svitu i uvik se jedan primjerak da coviku koji te minja, jedan primjerak se arhivira na brodu, a bija san i na firmama di su se ti dokumenti slali i u maticnu firmu.
Ja osobno, iman obicaj napisat sve radove koje smo obavili u makini za moga vrimena dok sam bija na brodu, ostavim takodjer neke radove od prijasnjih kolega (pogotovo ako su ti podaci vazni i relevantni za neke druge poslove ili probleme koji su se posli dogodili), te uvik napisen i poslove ili bolje rec probleme koji su se dogodili tokom mog boravka na
brodu i neke velike poslove koje bi jos tribalo napravit, a ja nisan uspija. Takodjer, postoje i kompjuterski programi na nasim brodskim kompjuterima, koji cuvaju i registriraju sve upisane poslove i rezervne dilove, te se i oni moraju uredit i azurirat do zadnjega dana svojeg boravka na brodu i radi covika koji te minja i da bi lakse moga vodit i planirat buduce poslove, ali i radi same firme, jer se svi ti podaci elektronski salju i njima. Tako se u svakom momentu more provjerit ko je ca radija za vrime njegovog boravka na brodu, koliko se rezervnih dilova potrosilo, a koliko narucilo i jednom ricju se more dobit slika stanja odrzavanja broda. To je vrlo vazno da bi se moga napravit balans izmedju ukrcajno-iskrcajnih operacija tereta i brodske novcane zarade sa jedne strane, te svih novcanih brodskih troskova sa druge strane i planiranih poslova i eventualnih popravaka nekih brodskih uredjaja i planiranih «suhih dokovanja» ili brodskog remonta, koji su obicno ili svake 3. ili svake 5. godine (zavisno od pojedine brodarske firme), tj. kompletna brodska sistematizacija i amortizacija. Ali to vec spada u pomorsku ekonomiku i to je prvenstveno posal ljudi koji rade u firmama po kancelarijama punih kompjuteri i sa onim velikim zidnim dijagramima i grafikonima sa pustim crtama i krivuljama u boji, a i to nije moj posal, premda i mi na brodu moramo vodit racuna o brodskim troskovima, pogotovo, mi senior oficiri. Bilo kako bilo, sluzbeno su prosla vrimena kad su se pomorci pozdravljali na skali, jedni odlazeci, a drugi dolazeci na brod i uz povrsnu ruku-ruci, obicno bi rekli «sve ti je isto, ka ca si i ostavija», premda cujen od pojedinih kolega pomoraca, da se doslovno jos more nac takvih pomorskih firmi na svitu ca takve stvari toleriraju i jos imaju uzancu radit. Ja osobno, nevolin takve stvari i firme i bizin ca od njih trazeci na drugo misto posal.
Nemalo puti san dozivija takvu izrecenu frazu, pa san se obicno na tim brodima (ne) posteno naradija, gore nego da sam razbija gromade stina u kakvom kamenolomu ili vesla ka lancima vezani galijot u stara vrimena. Takva teska brodska radna atmosfera, di covik pada od umora, di od umora i boli po cilom tilu nemores ni zaspat u postelji, pa uz to ombinirano sa ugovorima od 6 miseci i jos kojim danom duze, koje mi se redovito dogadjalo, znalo bi me dovest u situaciju da san se vraca doma i po 15 kili laksi, doma nocu san zna sanjat taj brod i brodske probleme jos slidecih misec dana i tribalo bi mi po 3-4 miseca da dodjen sebi u nekakvu normalu. Puno su grube stvari ponekad na brodu kad se otkrije npr. da neki
radovi, za koje su drugi tvrdili da su napravljeni, u stvari nisu napravljeni; pouzdat se u sluzbena brodska izvjesca rezervnih dilova i pocet planirat neki posal i onda odlaskom u skladiste po te rezervne dilove ustanovis da toga nema na brodu i inverturom rezervih dilova utvrdit da puno toga nedostaje, a nije evidentirano; spoznat neke tehnicke probleme prijasnje posade makine koje ti nije niko reka verbalno niti ostavija napisano u sluzbenom izvjescu primopredaje duznosti, i masu slicnih neugodnih situacija koje coviku lako mogu zagorcat boravak na brodu. Puno je puti bolje rec i objasnit situaciju zasto se nesto nije napravilo ili ca se nesto dogodilo i na ca triba pripazit i obratit paznju, ka neke tipicne brodske «cake», jer se onda mogu izbjec i neugodnosti i gubljenje vrimena za doc do nekog problema, izbjec narusavanje medjuljudskih odnosa, pa cak i eventualna «osveta» pomorca
koji je dosa na brod. Nemalo puti san dozivija da bi se neki pomorac vraca na isti brod i da bi ga pomorac koji ga je minja na istoj poziciji doceka sa salvama bestimi i pogrdnih izraza, a nekad i sa po kojom pljuskom ili cak sakom u zube, za zahvalu kako mu je ovi «kolega» sve lipo, uredno i posteno ostavija na brodu.
Bilo je i brodova od kojih nisan nista ocekiva, pa san na svoje iznenadjenje dozivija ugodna brodska iskustva i vrlo malo posla za obavit, najvise zbog redovnog odrzavanja brodskih uredjaja svih prijasnjih posada, dijametralna suprotnost usporedjujuci ih sa ovakvim brodovima kakve san maloprije spomenija. Zato je najvaznija prava informacija od kolege pomorca kojeg minjas, u obliku iskrenog i postenog izvjestaja primopredaje duznosti, time se puno vise olaksa coviku koji te minja, a i ti mirnije spavas doma bez griznje savjesti.
Ove dane Filipinci vataju ribu ka ludi, jer nema miseca, pa kako imamo nocu reflektore upaljene oko broda dok plutamo, skupja se riba i planktoni oko broda, pa more okolo skoro pa kuva. Dosad su uvatili oko 90 malih tunja od 1-2 kila (samo prije par dana u jednu noc 65 riba), u biti to su mozda vise ka neke vrste palamide. Dok jedna ekipa lovi ribu, druga ekipa
odma ciste ribu i tumbaje u crne kese u brodsku ledaru, pa tako sve do 2-3 ure iza ponoci. Mozete zamislit ca ce bit jos za koji dan dok budu ovakve noci bez miseca. Ko zna koliko cemo jos plutat odi isprid Nigerije prije iskrcaja tereta, dobro ce nam doc ova friska riba za prehranu. Ja san vec par puti uletija u brodsku kuzinu i spremija tu frisku ribu za nas
oficire, steta samo da se nemore na gradele ono po nasu domacu, ali je ipak bilo dobro, bitno da ima maslinova uja na brodu. Dancima je ovo ka praznik kada su na litovanju na Jadranu. Inace, riba nije losa, ukusna je, a opet je i boje i ovakva, nego kad su tune puno velike, onda im je meso suvo, a i ko bi je diga u zrak nekoliko metri na brodsku kuvertu, pogotovu one teze od 10-15 kili. Ma iskreno, meni osobno, draze mi je doma izist i obicnu fetu kruva sa pasteton i jednom domacon pomom iz mog vrtla i popit ladnu bevandu u miru i tisini pod ladovinom isprid svoje kuce, ali to su vec mali sekondi gusti. Na brodu se ipak triba znat prilagodit, ako nista drugo radi drugih judi o kojima ovisis isto ka i oni o tebi. Eto, tako nama prolazi ovo vrime plutanja po moru, od spize do spize, tipicno brodski ugodjaj. Samo eto, kazen, gingamo se danima, ka neka sesula.
slani pozdrav...

Bruno Pavic
UPH