Život na sjeveru

Lito 2009 po meni jedno od najlipsih lita u mom zivotu. Doma dosao u 6 misecu I cilo lito proveo s svojom obitelji u srici, zdravlju I zadovoljstvu. Prvo lito da imamo Zaru nasu cer je u nama davao osmjeh iz dana u dan. Kupanje, odlazak na otok I uzivanje s prijateljima, obilazenje s svojim voljenima nase lipe obale.

Ali kako svemu lipome u zivotu tako I litu I uzivanju dode kraj. Eto meni dosli detalji leta te 8. Rujna ukrcaj na Aljasci u Katchikanu. Pri samoj pomisli na Aljasku obuzela me neka zadovoljstina jer tamo nikad bija nisam. Pomislih pa eto I to ce biti neka vrsta avanture koju u ovih 14 godina jos okusija nisam. Tako malo po malo kako se blizi dan odlaska ja se spreman I s zenom vodim raspravu sta da spakiram u kufer? Do sad san uvik bia u toplijim krajevima I moj kufer je sadrzava slape, patike za gym I eventualno duge gace od lana da iman ako zatriba. Ali sad je prica drugacija. I tako nakon oprastanja od zene , Zare I Sime ja krenem na avion iz Splita priko Londona za Seattle ( tu nocim te onda za Katchikan)
Normalno posto je u nas vrime I dalje oko 30 stupnjeva ja krenia u gacama od lana I kosulji kratkih rukava a u kufer spremia jaketu I sve sta ide s tim za moj prvi dolazak na Aljasku.
Sve u svemu torbu cekiram do Seattla jer tamo spavam, pa kontam da je bolje jer cu se u hotelu istusirati I prije jutarnjeg aviona prisvuci u zimsku robu I spreman krociti u tu daleku I ledenu avanturu.

Nakon ugodnog leta do Londona te 9ipo satnog leta do Seattla ( u kojem sam prispavao 6ipo sati u komadu), sasvim odmoran I punih baterija sljecem u Seattle. Vremenska razlika je 9 sati od Hrvatske tako da mi taj Ponediljak traje dosta dugo. Nakon leta kao I svi idem na americku emigraciju I normalno tu me stavu sastrane kao I sve Bin Ladenove suradnike tj nas pomorce ( jer dobijam takav utisak na toj emigraciji ) te tu izgubim oko 2 ipo sata cekanja. Nakon sta su vidila da nisam naoruzan I opasan za Obama land krecem dalje. Ali dok sam cekao vec sam na razglas cuo da me prozivaju par puta. Nakon emigracije spustim se do razglasnog deska I pitam sta je bilo a ona me lipo obavjestava da mi prtljaga nije dosla I da je ostala u Londonu.
Normalno od nerviranja nema koristi jer mozes samo sebi naprviti stetu te ja ispunim potrebne forumlare I krenem prema izlazu iz aerodrome gdje me triba cekati vozac. (Gospoda mi na aerodromu govore da se nebrinem da ce kufer doci sutra navecer u Seattle, na sta ja njima odgovaram da ja ujutro putujem za Aljasku I da kufer me moze naci jedino ako ima krila.) Oprostija sam se od mog prijatelja Samsonita I svega lipog u njemu pa tako I zeninog poklona za godisnjicu braka.

Nakon trazenja vozaca koji me je trebao cekati njega nema te se ja taxiem pribacim do hotela. Tu se otusiram I veceram jastoga ( firma placa ) te krenem na spavanje s mislima da ujutro u 7 imam let za Aljasku a obucen sam kao da idem na BAhame ili Karibe.
Ujutro narucim taxi I odem na aerodrome vec dobro promrznut jer je 5ipo ujutro u Seattlu I jako je ledeno za Hrvatske prilike. 

I nakon leta do Katchikana koji traje dvije ure sljecem na tlo Aljaske koja je okupana kisom I pokrivena ledom. U avionu sam bio s nekim lovcima I par starijih bracnih parova koji su svi bili obuceni u bunde I kisne jakne. E boze mislim se u sebi sta ovi ljude sad misle o meni?

Nakon izlaska iz aviona dolazim do vozacice koja drzi moje ime I kad me vidi u kratkim rukavima kaze mi da ocemo li sacekati moj kufer da se obucem. Nakon sta sam joj rekao da mi je kufer izgubljen ona se nasmijala meni u lice ali se istovremeno I izvinila. Kaze da joj je cudno viditi nekog u kratkome rukavu na Aljasci u 9 misec. A stas takav je zivot zar ne?
 Odem tu na neki desk I kupim majicu dugih rukava s kapuljacom  za 20 dolara da se mogu bar do auta nekako pribacitia da se nesmrznem. Nakon sidanja u auto raspitam se o zivotu u Katchikanu.

Dakle Katchikan je misto u kojem zivi negdi oko 7000 ljudi I u koji u litnjem razdoblju dnevno uplovi oko 2-3 cruisera te mu je to najzaposleniji dio godine. Jos je poznat po tome sta se lovi dosta ribe te se ljudi zabavljaju letom malih ( piper ) aviona  kojih sam I vidio na pisti u izobilju. Sve u svemu po meni misto koje triba viditi jednom u zivotu ( ako moras ) I nikad se vise ne vratiti ( ako si sritan ). Sta se tice nocnog zivota ima oko 2-3 bara u koji se skupljaju mladi ljudi ali ni to nije bas neki dir kaze cura koja me je vozila . ( Cura ima oko 20 godina ). Ja je pitam sta ima zanimljivo jos u tom gradu?
Ona kaze da je dva dana ranije madvjed greskom iz sume dosao u grad te da su ga uplasili I tako vratili u sumu. Inace ako ne uspiju tako da ga uspavaju I odnesu nazad u sumu. U tim sumama je dosta rasprostranjem zivotinjski svijet I da je bas ono kao sta kaziva serija zivot na sjeveru.  Kad sam pitao dali ide na godisnji odmor negdi ona kaze da ode na skijanje. To je u meni izazvalo veliki    upitnik  ali nisam htio pitati dali se ikad I kupaju jer bi bilo glupo. Sve u svemu kad je ona sritna s takvim zivotom I ja sam za nju sritan.
 Dakle nakon ukrcaja u automobile idemo u trajekt koji nas pribaci s otoka na kojem se nalazi aerodrome na obalu na kojoj je grad. Sve u svemu dosta zanimljiva avantura. Koja traje nekih 5-10 minuta voznje tim trajektom
Nakon ulaska na cruisera I ugodne klime te standarde procedure krecem s svojim uobicajenim brodskim zivotom.
Sutra dan brodom dolazimo u Juneau koji je glavni grad Aljaske I po ricima lokalnih stanovnika grad s najvise padalina kise u svitu. Tu se zadrzajemo do podne I idemo u Tracy Arm. To je neka vrsta kanala koji je jako uzak (  otprilike oko 30-tak metara ima sa svake strane broda ) I prizor koji tu dozivljavam je stvarno po meni fascinantan. Brodom se plovi kroz kanal koji je zelene boje a obala tj kamenje je kao od granite a sve je puno velikih zelenih stabala pokrivenih ledom I mrazom. U toj zelenoj vodi plivaju ogromen santé leda koje je izbjegavanje s brodom od 258 metara duzine I 37 sirine I nije bas lagano.

Stvarno slika koju cu pamtiti dosta dugo u zivotu kako sve to izgleda fascinantno I lipo. Jedino sta me smeta je sta nemozes dugo biti na palubi jer za moje uvjete je preledeno. (Neke od slika cu staviti u galeriju na nasem forumu pa se moze viditi ali samo da recem da se na slikama ugodaj nemoze doziviti kao u stvarnosti. )

Sve u svemu Aljaska ostavlja utisak na ljude kako je lipa I tribalo bi je posjetiti ali vrlo brzo postaje monotoma I dosadna jer mislim da se covik brzo navikne ne te lipote I to mu s vrimenom ne predstavlja neko znacenje.

Dakle svima bih priporucio ako su u mogucnosti da dozive ovaj jedinstveni uzitak u zivotu te da vide lipote koje ne cini sunce I plaza. Moj zakljucak je da jke to totalno druga vrsta turizma od naseg ali po meni neusporedivo je bolji ovaj nas turizam I zivot od zivota na sjeveru koji pruza Aljaska

Stoga nije luda ona koja kaze SVUGDI JE LIPO ALI JE KUCI NAJLIPSE

Toliko za sad od mene iz moje avanture po Aljaski a za 10tak dana idemo za Mexico pa cu napisati I par rici o toj po meni jedoj od najboljih drzava za ludi proviod. ( U Mexicu sam vec bio bezbroj puta I uvik me nanovo ocara svojom posebnoscu I zivotom koji se tamo nudi. )


Ali o tome cemo  nekom drugom prigodom

Nadam se da cete I dalje uzivati u pricama koje vam pricaju ljudi koji zive s morem I od mora

Adrijan Susa-Sule      UPH